Celovec, iliti ga Ravni Gaj
Kak me Andraž rimembal na moju adidasovu fazu tak je red i naznačiti početke. A početki su jebili tam negdi u doba Černobila. Daklem, tamo neke daleke '86 odlučeno jebilo da bu jedna od trka za Kup Juge u organizaciji Avale na karti Celovec trečoga Maja. Taman tjedan nakon Černobila. Usput bu se trka kauntala i za nastup v repki i trening kamp v Avstriji negdi v lipnju, za MŽ16 i 18. I tak navečer v petek točno u 5 do ponoći ugurala se ekipa u prepuni Balkan expres (Minčen-Istambul). Uglavnom svi ander 18: Miha, Pranjac, Jura Ambrožić, Tomo i Krešo Herceg, Koma, Lenac i komad, Vedran, Jocili, Saša Gendel i još poneki. Spali smo na vrečama v hodniku v poštarskomu vagonu. Sijećam se da je gad od poštara otvoril vrata vagona pa smo se smrzli. Ono, standardni hodnik, pa rešetke, iza njih pisma i grijana kabina za poštara i naravski odprta vrata. Ma ludnica. Ujutro se iskurcali v Begešu pa busevi i kombinacije do cilja. I taman prođemo sva ta sranja i omdak nam na cilju veliju da se desil Černobil i da oni MŽ14 i mlajši ne bi trebali ić v hozdu a stariji na svoju odgovornost. Of kors da su svi bežali. Karta morti i ne odaje sve patnje tkoje taj teren pruža. Recimo da je iz te karte nastal čuveni Ravni Gaj. Teren potpuno ravan ali samo malkice pod kutom. Danas kad gledam te bureke! Ak me tikva dobro služi nakon bureka na 4. sam skoro odustal ali sam stigel neke pa sam se ipak poslje grčil do kraja. Mislim 5. v M16. Povraćali su nas v civilizejšn (Lipovička šuma) sa vojnom kampanjolom. Nas dvanajst nutra. A kampanjola imala napred 2 mjesta a nazad sam tovarni prostor. Romantika.
