Portugal de biftek
Kao prvo
v Portugalu jebilo
szuper. Sad može dalje. Fora je kod vetrinarskih prvenstava da 10%
ekipe to uzima jako za istač, daljnih 10-15% vidi
kao dobru priliku za motivaciju za treniranje (taj sam) i loži se na
rizalac, ostatak ekipe se jednostavno gušta v dobrim trkama. Naravski
svima je na pameti i dobra zabava (a to je već relativan pojam). Tu
jebitan i onaj dijo turističke ponude. A u Portugalu toga ni manjkalo.
Samo
vetrinarsko jebilo
szuper origazmizirano. Oko 300, više neg ljubeznih, origazmizatora,
3500 natjecatelja,
5 ciljnih arena,
5
trka,
4, model iventa, 5 dodatnih karata za trening, 230 staza
i 540 kontrola.
Ludilo. A štimalo je tkolko sam kužil sve ko vekerica. Malo sam se
družil i sa insajdrima (oduševljen i zainteresiran za origazmizaciju)
i svakaj saznal. Sve moguće oznake vodile
su vas u krugu 40 km di god ste hteli ić taj dan. Osvježenja, parkinzi,
rizalaci, karte, staze. Jedino je Ćumina falil. Došel bum
ponovo v Portugal.
Onaj turistički dijo, vrlo važan, jebil na najvišomu nivoju. Vremena
ste mogli potrošiti na razgledavanja, klince ste mogli uvalit na cjelodnevni
program, smještaj na nivoju, cjene više neg pristupačne. No dost reklamiranja.
Ukupno sam zadovoljan sa trkama i rizalacima. Odbežal sam 4
treninga s kartom, dve dobre trke, jednu sam usral, s jednom skoro
pa jako zadovoljan
i jednu sam riknul. Tak puno bežanja s kartom u komadu sam zadnji put
jemal v ..., hm, nemam pojima. Pijesak u tkoji sam upadal i šlajdral
mi je
rasturil kukove vrlo brzo al sam preživel. Htel sam bit u 30 u sprintu
i ušel sam 28. ali gorkoga okusa. Najgluplja trka finale sprinta, mogel
sam u 20. Klasiku (long, rekla bi d'eca danas) sam štel ponovit iz
Avstrije (20) ijako sam znal da to ne bu lahko. Pogotovo jer me popustila
sparina s treningima oko origazmizacije Plitvica i bLokvi. Detaljnu
analizu krepnutosti napravim morti neki drugi put jer sam trenutno
ljen. Ali na kraju sam i sa 30. zadovoljan.
Petak
Avijon i put pod krila. Hiža v
Obidošu je opravdala slicke s
neta. A i dućan je odma iza flanjke.
Subota
Prijava v Ivent centru
v Marinha Grande i dva model iventa. Prvo laganini po gradu pa
omdak i šuma. Sprint i ni
bil važan pa sam odma pohrlil na desetku z 2ipol metarskim kauntersima.
Szex. Šuma naravski jebila
bela i brza.
Osim po putu. Kak bi prošel trening z parkingom usred vukojebine a
da nis naletil na Dunju i Gerita. I
kakva je šuma? pitam ja. Szuper,
k'o Dolje! veli ona.
Nedelja
Sprinterski kvalifikejšn. Leiria. Je da jebilo rano v jutro.
Ali malo preveč vlečem
na Gjuru. Prije predstarta treba
se i olakšati. Prije
starta nisam razmišljal o konjkurenciji pa nisam ni pogledal 1. odmah
do starta.
Nizbregica. Start onih
tkoji nijesu vidli one labirinte v dvorcu. Prvi sam dijo v dvorcu išel
opreznije (do 6.) a omdak udri miško. Na 9. sam
zazujal u podzemnoj garaži. Povlekli me drugi. Na kraju je nas 6 ušlo
u lift i došlo do KTice. Dalje laganica. Ipak jebilo toplo.
Dunja ni bila happy.
Prolazi. Zastave.
Lokalni KUD v akciji.
Dokaz da su bLokve veliki klub je da smo poslali i svojoga fotografa na
trku.
Ponedeljak
Finale sprinta. Praia
de Vieira. Tu se nis proslavil. Nakon trke sam
jebil ful ljut na sebe. Dobro sam krenul i omdak prvu v šumi sam
malo fulal
mjerilo
i kaunterse i tup 3 minic viška. Poslje sam stigel na 7. KTici avstrijanca
kaj je startal minic bihajnd mene. Bežal mu do 17. Napravil grešku
i tu se totalno raspal.
Baš sam pizdil na
sebe i svoju glupost. Deda
dere. A bakica od
9 banki?! Gužve li
na KTici! Di'š sve najti ljubitelje fudbala.
A plaža im je žešća.
Vjetar 100 na sat. Zrak 22, more 16°. Poslje na ručak u Nazare.
Poznatom i po prodaji kikirikija.
Utorak
Model ivent 3. Opet na meni nekaj bližoj karti.
Ijako su obećavali
ljepu šumu svejedno
sam obišel "šarene" djelove karte. Poslje 250 km do Porta.
Di će suza neg na oko. Čim smo parkirali odma na plac.
Srijeda
Kvalifikejšn one.
Pataias.
Taktika prije starta jebila krenuti oprezno
dok ne udjem u kartu i
onda videti kaj se dešava. Nakon 2. odabrah pederluk (ziher, po putićima)
jer mi
čitanje kaj je gore a kaj dole još ni išlo. Uglavnom sam to korektno
speljal po pjesku. Dobil žulj. Dovlekoh se
do cilja. A i naša Dunja takodjer.
Jebila hepi. Bakutaneri i bakutaneri v akciji.
Četvrtak
Kvalifikejšn dva. Pataias.
S ovom sam trkom jebil
najzadovoljniji. Škoro. Osim malog imcidemta na 23. KTici. Fizički
sam dobro prošel cjelu stazu, bez onih sitnih o-pizdarijica, komcemtracija
vredu, kukovi zdržali. Eh još da sam izbjegel imcidemt bilo bi dobro.
Još
dok sam par
KTica prije
gledal varijamtu rekel sam si da moram paziti i točno znati kretanje
s ceste. Jebat ga. Tu sam uletil odjednom iz prazne šume v gomilu ljudi,
KTica, sve ravno, usporih prerano i izletih iz zavoja. Zadnju nis tražil.
Škola, je očito cjeloživotni proces. Viš tu sam
fulal. Kaj tu, e
jesi luzer. Dedeki i pijoniri v
akciji. A i naša Dunja također.
Poslje smo prešli v
Nazare na ručak i
istu birtiju od
ponedeljka. Naručili 2 juhe, 2 odreska (dobili 3) s prilogom , salatu,
litru vina.
Sve skup 17 ojra. Rizalac.
Petak
Model ivent 4. Teren predivan.
Ali naravski predobro da bi bilo istinito. Poslje na jug na najzapadniju
juropsku točku. Iza je sam Kuba.
Subota
Finale klasike. Pedrógao. Dan tkoji se čekal. Ostale dane šuma jebila
u ladovini i tempričr oko 22 celizića. Naravski da na najdužoj trki šuma
odzgora jebila ful prozirna, od zdola puno zelenija, sunce pičilo jače
(27°) neg ostale dane. Pokrenul sam svoju mašineriju, fino se zagrijal.
Dobro
sam krenul.
Na 2. i 4.
sam
spušil na kompas. Svaki sam put prešel preveč desno. Rekoh si zaboravi
kompas. Na putu do 6. uđoh u pješčane dine, stigel me finac 2minic
i povlekel ukrivo (moja greška) i nestal. Dok sam zišel van (10. KTica)
iz tog pjeska bil sam mrtav. Ali onak krepan, naskroz. I nakon toga
čisto preživljavanje i borba sam sa sobom da ne odustanem. Bilo
je i stajanja pod borom u ladovini. Najviše me od svega žifciralo kaj
nikak
da me
neko stigne pa da nabacim šlep
službu. Tek me na 22. stigel Bugar 8minic. Povlekel me do prolaza.
Tam je spiker počel vrištati da ovaj jema dobar prolaz. Tu sam malo
živnul
i počel (mu) bežat. I naravski treći put zaredom greška na predzadnju.
Razvedril me malo plasman jel sam mislil da bum skroz odostraga. Fulali
su nam vreme zmagovalca dobrih 15%. Njega znate. Poslje
smo kao prešli na plažu na valiće u Pinhal. Teška sparina.
Nedelja.
Razdužit kuću, povratit aute, sjest u eroplan i flajt houm. Još samo
sitniminimica za kraj. Osim kaj su me oduševile sve one male lokalne
gostione di smo išli na kopanju još im je i bolja sitniminimica tkolko
svak jema svoj drukčiji način kuhanja, o vinu da i ne govorim. Na
znam zakaj ali od nekih 2iljade slika nema nit jedna sa stola. Jedini
dokaz je
račun sa posljednje večere
v Obidošu. Pojeli i popili 4 juhe, 1 porko zrezek (s prilogom), 5 bifteka
s prilogom i salatom, 2 litre vina,
aperitiv i 3 koljača. A biftek jebil velik kak tanjur i malo prek.
I tak smo teško živeli svaki dan.
Sprint
Q 2,6, rez
Sprint F 2,7, rez
Long Q1 10,6, rez
Long Q2 10,8, rez
Fajnalsi 11,8, rez
