Tome, O-čošak




	11/10/2010 Iskašljal sam pljuĆeca načisto. Nakon četiri dana kurenja, curenja i kašljanja ipak sam se odlučil bežati državno. I omdak namjesto da čuvam snagu ja po ne znam koji put popušim foru i krenem sa run-'n-gun orijemtacijom. Ijako sam si na zagrijavanju govoril polahko i na tekniku ni mi pomoglo. To sam skužil na sebi da kad sam fizički slab (ili mislim da jesam) onda bez veze forsam i ne gledam kartu kolko bi trebal već se zaletavam ful u smjeru KTice i omdak se prepoznajem. Ili fulavam. Pogotovo ak nosim kompas na stazu. Na prvu me malo dekoncentrirala zastavica koja jebila po meni iza zavoja. Ili sam je prebrzo prošel. Uglavnom, nesiguran na grebenu pokušal pogledati kompas i odmah greške na prvu i drugu. Put na skretanju za 3. me malo stiltal. Na četvrtu sam prešel prenisko (prepoznal se na polu izohipsi) pa malo iznad. Na šestu sam se popentral direkt po vrtači ali KTica jebila malo desno nutra na moj seprajz. Sedmu čista pederica okolo (križal se z Bobom). Na desetu nis mogel skužiti reljef ali tu sam već krepaval a pljučeca su mi lupala po koljenima. Desno po putu, na dvanajstu, sam prepisal od Boba. Ta je varijanta 180 metri dulja i ima 15 metri uspona više od one ravno. A šuma čista. Opet idem desno na 13. namjesto ravno. I završni burek, na 14. odem opet desno i zapetljam se u porušenu šumu. Ali onak svjecki. Srajne. Staza mi se dopala. Mijenjala nam je ritam i tražila je koncentraciju. Zanimljiva. Šuma divna. Jedna od ljepših skršenih. Z Bobom sam gledal prolaze (kad buju?) i na nekim dijonicama me fest odral na fizikaliju a na nekima smo skup grešili. Šteta kaj, mulac, nis' imal malo više koncentracije. 06/10/2010 Kurim i curim ovih dana na sve strane. Prolazi po štafetama i po stazama. Uspoređujte i razmišljajte. Vinka jebila jedini ženski nosilac štafete, brežičani zmagali 7 staza a bjelovarci 5, neki klinci su bili bolji od senijora, itd. 04/10/2010 Eto dočekaste i rizalace. Slicke. Subota se odužiiiila do dugo u sljedeće jutro (živila Sara). Budem navečer složil i po stazama. Nadam se da vam jebilo dobro na trki. S ozbirom da vam se dopadaju štafetline mogli bi probati kakvu ligu u štafeti složiti za ubuduće. Recimo jedna kategorija za klince, jedna za ostale i origazmizatori udri brigu na maštu. Moglo bi biti imteresting. Najte pozabiti prijaviti se za državno. Personalno bum se oprobal v senijorima. Da vidim kak stojim z velikim deĆkima. 01/10/2010 Upravo se ekipa Kumipete povećala za još jednu članicu. Rodila se travnatohokejaška orijentirka Sara Romanović. Ekipa Kumipete se nada da bu sutra vjutro bila u pravo vrijeme na pravomu mjestu. 30/09/2010 Startna s ekipom po štafetama. Uzmite si koju dodatnu zihericu. Ipak vas sljedi bar 2 starta. Parkiranje je kod restorana (ne radi vikendom, politika) a do ciljnog prostora ima 300 metri. 26/09/2010 Bjelovar je prošel, u skoro pa MbO raspoloženju. Šteta je kaj staze nisu bile malkice težije. Buju drugi put. Kaj se moje bežancije dotikavlje umem da kažem samo dve reči: dobar je strah. Nakon iskustva iz Lužca sa bratom Roberatom kad mu nis mogel pobejti (a njemu laganica) ovaj sam put ganjal u crvenomu. Cjelu trku sam jemal buraza na pameti. Ipak jebil na domaču mu terenu. Malo ga je mučilo zdravlje pa niš od fajta. Stazu sam prošel bez problema i skoro pa celu bežeći. Treba svakak napomenuti i suho vreme na trki. Mnogo lepo. Još da bu takvo vreme na Trinajstici. Ljevaonica ko u Karlovcu nema smisla na takvoj trki. Nego jel brusite spajkove za Budinjak? 17/09/2010 Pozif za Trinajsticu, pdf. I prijavnica takodjer. Eto nakon nekaj peripetija s dozvolama (no risk no race) ponovo bute se mogli ganjati na trinajst izmjena a ovaj put i klinci na 6. Mjesto radnje je Pijonirac. Mali parkić sa 3 različita terena. Eh grada, politike, stranaka. 14/09/2010 Svi tkoji su misli da buju prošli lišo na livadama su se malo zaigrali. Ipak sam radil državno i nema tu laganice. Trava je fakat opaka za bežanje ak niste u formi za šumu. Još da ose nisu garnirale stvar. To sa osama nas jebilo uznemirilo fest. Dobro se rimembam kak' je Nikolu (alergičan) sredilo u Maksimiru prije deset let. No prošlo, skoro, sve 5. Zmagovalce znate. Meni je za neko vrijeme dost trčanja i origazmiziranja po kršu i strminama. Zaželil sam se neke ljepe kontinentalne šume di mogu bežat bez lomljenja nogu, medveda, zmija, planinarenja. Bjelovar za početak. Pimpekjaggerstadt je ipak gradska trčijona, kao uvod u šumu. Trinajstica je skroz spremna. Samo čekamo grad da se javi. Pijonirac najime ne radi vikendima a politika odlučuje i tak banalne sitniminimice. Ovaj tjedan su na redu pekmezi. 05/09/2010 Po redu. Vjutro gdaj sam se zbudil jemal sam fiiling da nekaj nebu dobro na Lužcu. Zel sam krivu kartu (bElitu) ijako sam uvjeren da sam bil v pravoj vreči. Moj bed. Na satu mi je pisalo 9 minic kad sam primil pravu kartu v ruke. Na četvrtoj sam stigel brata Roberta i to jebilo to. U onim sitnim krugićima sam moral hodati jerbo nis videl čitati kartu. Tu sam se usput uzrujal jel sam svatil da nemrem zbrisati Burazu. Gulaš (vruČi) i gemišti su zbrisali sve patnje. Na Ravnoj Gori sam jemal 20 minic po km. Zadnji put to jebilo, prema mojoj evidenciji trka, daleke 1982. na Ponikvama u M12-15. Neko (Vlado) je nekaj (kontracepciju staze) fulal taj dan. Jedino me tješilo da su origazmizatori morali ići skupljati te iste kontrole. Alpe Adria. Nakon problema sa otkazima i prevozom skrpala se ekipa od 8 i dočepala se Brallo di Pregole. Rekli bi neki wolfdearfuckingplace. Ljepe strme padine oko 1000 na više. Ali zato fino trčljive. Na kraju ukupno 5. sa pol ekipe i bez seniora. Na štafeti dobri Matija i Antonija. Na klasiki iznenadila Iva, rasturila Dunja. Na srednjima Vinka 3. (wre) i opet Dunja. Personalno sam štafetu ganjal tkolko je išlo. Jedna manja greška na (2') i i noge koje su se tresle nakon trke. Na klasiki ja mejka biga mistejka na 2. Tam me stigel Štajerac pa smo do dvanajste išli skup (čitaj šlepanac samo takav) di sam ga pozdravil. Ljepo mi je rekel da se još vidimo. Vlovil sam ga na petnajstoj v guščobi pa poslje opet 100 metri od predzadnje. Nije mi pomoglo kaj sam dobil krvave žulje na tabanima i petama. Za srednje sam se zagrijal i skoro pa nabrijal. Odradil bez grešaka ali sa ranama na nogama. Najljepši dijo jebil kaj su v subotu napisali da je staza 8,3 a na startu nas razveselili sa 9,5. Na srednjima sa 3,45 su digli na 5,3. Pa si vi mislite. Znate kak se veli istina boli a tek strah od istine. 23/08/2010 Kaj ćeš, pozabil sam u četvrtak dignuti post na net. Vikenad sam po ojebičaju provel na cesti, a i nekaj sam bežal. Petak pred noć 6 a nedelju ujutro 9 km. Prva duža bežancija nakon Ačkova kupa. Ovaj tjedan bi mogel jemati petaka na karti. Za vikenad trke a u tjednu čekiram Barryja. Na sitno. Ekipa jebila, uglavnom, v Našicama. Edi i kompani v Mađariji, a ostatak s'e po s'ud. 19/08/2010 Radni tjedan je prošel sam' tak. Nis' se nit okrenul a već je skoro pa petek. To kaj se nisam javljal (koljektivka) ne znači da nisam bar jemput dnevno prištekal venu na net. A jebilo to uspješno vrijeme za Rvacke orijemtacijoniste. Po redu idju prvo vetrinari. Edi, Eva i Dunja su pohodili vetrinarsko. Cure, Dunja 8 i 16, Eva 15 i 34, Edi 2 put 32., u prosjeku šesnajsti. Kažeju da dobro im jebilo. U to su vreme nekak i trejleri jemali svoj Ejuropski nastup. Pronajti rizalace ni lahko ali su smsovi letili brzinom munje. Srebro za paraglajdere Ivicu i Zdenka. Svaka im dala. Onda je počela Normeška. Gjuro je ostvario vekovni san (IjOeF medalja) sviju Rvata od stoljeća 7og i ubro broncu te povuko ekipu na još jednu broncu. U to se vreme Matjaž ufural u kratke fajnalse, dok solidna Nina i Vinka nisu. Konačno neki natjecateljski rizalac. Onak, ljepo je suvereno uklizil i pomel ekipu (a zakaj tu Andraž zgleda opako?). A godina mu i ni bila nekaj bajna sa par HR kup trka, trening i Džunijorsko v Danskoj (slabiji rizalaci nek lani). Dobro, jemal je ful puno treminga na karti origazmizirajući petodnevnu trku. Stvarno me oduševil s kojom lakoćom je prošel v fajnalse. Šteta je kaj nije imal tu mirnoću za ostale trke. Ovo je nadam se (ak bu me se pitalo) zadnji put da repka ide bez prateČoga osob(lj)a na Svjeckom, kak to jebil ojebičaj od 2004 do 2010. Z druge strane Matjaž je mlad, bu se nabežal fajnalsa v životu. Još da ga konačno malo pustiju na sjever. Naravski čim osigura sljedeČu porciju jurica. Še enkrat, Mladac naklon do poda. Sezona pri nama eto počinje. Prvo v Našice pa v VeŽe županju. Malo mi je bed za Našice, sa Krešom sam se nekad ljepo ganjal na kros ligi i asfaltu. O legendi Pajčinu da i ne pričam. Tjedan poslje su Kup trke, pa Alpe Adrija, pa Štafetno, itd. Vruć svršetak ljeta. 30/07/2010 Danas otvara vrata najvažniji o-događaj godine. Vetrinarski naravski. U Švici, na terenima svjeckog iz '81, sutra se počneju ganjati o-hokejaši. Njiha 4 soma i sitno. Startne. Od našijeh su Eva i Edi na svom prvom vetrinarskom. Mam do njiha su i Dunja i Gerit. Redovne vetrinarske mušterije. Dunja bu (nadam se) opet u borbu za medalje. U zadnji tren im se pridružil i Špek. Bi'će da je treniral kad ide sam tak Ediju na megdan. Od domaće ekipe tu je još i Bob te cerkljani. Z njihovom vetrinarskom ekipom navek rado odem na pivu. Ekipa drž'te se. Uškoro, samo kaj nisu, kreĆeju put sjevera i naši trejleri. U prigodnom sredstvu. Veliju da ideju po kolajnu. Sretno jim. Nakon njih drugi tjedan letiju i Nina, Vinka i Matjaž. Čist sam ljubomoran kaj buju bežali po onim krasnim trondhajmskim žutim močvarama. Kurijozitet je da bumo prvi put na Svjeckom jemali više cura neg muških. Još ak cure obriju Matjažu noge i navuku mu hulahopke mogle bi i žensku štafetu sastaviti. E, to bi jebilo imteresting. Iz maČo Rvacke da nastupi sam ženska štafetlina. Uživajte. 27/07/2010 Par dobrih viesti. Vgrizel me pes. Prošli tjedan prije treninga Darkić i ja smo išli pogledati jednu vikendicu. Naravski, gdaj smo je našli da smo prvo navratili raspitati se kod suseda. Mi na cesti i pričamo z ljudima a njihova kusa leži na suncu uz ogradu. Leži i u jednom trenu njam. Fino me oderala po listu. Odma' je pala dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija. Više izvana a manje iznutra. Druga dobra viestica je da sam jučer platil kaznu na vlaku. Najime, platil ja mjesečnu za HaŽe ali mi je gospođa uvalila ojebični zetov pokaz. A kondukter mi je to objasnil tek jučer, pred sam kraj mjeseca. Na fini način. SreČom pa čuvam račun od pokaza za firmu. Treća je za one tkoji nemaju para za Ocad da si možeju crtati karte sa frii softverom. Je, da je to grafički vektor ali i neke viđenije kartografske kuće koriste takve solucije. Bute se malo nazezali na početku dok polovite konce i simbole ali poslje ide čist fino. Zadnja dobra viestica je da Smoto idje u zemlju Amer'ku. Dojebila je doktorandsku stipendiju i nebu je (bar) 5 let. Nadrapali buju svi ti amerikanski mravcovi. Koljence i dalje nije skroz kak treba ali danas opet laganica z kartom. 22/07/2010 Vruće je i svi se manje više skrivamo u hladu. Šume. Jer bežati po suncu i nije najpametnije dok je 35 u hladu. Jučer mi jebil Precednik u posjeti. Znate ono, nounari, TV, slikanje i smješak sa reambulatorom. Usput i trening, sa terenom i kartom. Poslje piva i picca. Zadovoljstvo kombinacije hladnog sa vrućim. Laganica. Svršila je, kažu uspješno, prva petodnevna trka u Rvata. Bez Rvata. Ekipi iz Risa se isplatio risik ulaska u 5dnevnu trku i zato im je i nagrada slađa. Ljetnji o-cirkus u subotu (ili ranije istočnije) se seli malo sjevernije. Kod Giovannija. Jednog od većih o-pionira na ovim prostorima. Njegovo skoro pa fanatično traženje teških terena, po svim mogućim vukojebinama, te inzistiranje na kršu kao domaćem izvoznom proizvodu promjenilo je o-sliku po ovim našim (exJu) šumama. Nakon kaj su miteleuropljani već probali (daleku i skupu) tehnički tešku skandinaviju dolazak na dinaridni krš nudi nekaj novoga. Zadovoljstvo jeftine (a kvalitetne) orijentacije i sunce. Svakak ne treba zaboraviti hranu i naše domaće (otvorene) ljude. Giovanni je dobro skužil da je za većinu nas orijentacija way of living i da se tu već vrti respsktabilna lova. Samo je treba znati uzeti. 14/07/2010 Nakon onakvih sastanaka ko jučer na Skupštini obično mi padnu na pamet dva scenarija. U prvom bi ukinul demokraciju, rasteral gomilu, napravil po svom i ostatku priuštil diktaturu. U drugom scenariju je pametnije odšetati i pustiti isfrustrirane da liječe sami svoje komplekse. Hrpa potpuno nepotrebnog glupiranja. Onda, nakon svega, prespavate noć, zemete kartu v ruke i veselite se kauntersima. 12/07/2010 Ovih dana Barry i ja smo prave Bijele udovice. On je od svoje žene uteka s mora a ja sam svoju oćera na more. To ti je život. Sutra je Izvamneredna skupština. Podijeljeni kakvi jesmo prvo bumo jedno uru ustanovljavali tko jema pravo glasa a tko ne i onda u 5 minuta buju jedni digli ruke za, drugi buju protiv ali nedovljno i tu prestaje svaka rasprava. Nego ove godine jebilo raznih napisa a 2 su mi zapela za raspravno oko. Na vihoraškim (post od 17.5) je stranicama Damir pisal o ferpleju na potpuno krivi način. Pohvalil je jednog natjecatelja koji je pomogao drugome i vodio ga po stazi jer se ovome raspala karta na kiši. Ferplej kaže da je zabranjeno traženje ili pružanje pomoći ostalim natjecateljima, osim u slučaju nesreće. Nesreća nekome može biti i kad vam miš cijukne uslijed trke isto kao i gubitak karte. U ovom slučaju je nesreća nešto ozbiljnije (ozljeda recimo). Svi smo osjetljivi na klince ali pravila vrijede i za klince, senilne dedeke a i gledatelje također. Po suncu i kiši, danu, noći. Ferplej bi bijo pokazati natjecatelju bez karte smjer cilja i nastaviti se kretati svojim putem. Vođenje natjecatelja bez karte sa sobom po stazi je, u najmanju ruku, davanje istom plasman koji svojim nastupom nije zaslužio. S druge strane Urbanc na risovim stranicama piše da su mu prijetili krasti kontrole za vrijeme natjecanja. Jedan od većih primjera kretenizma u rubrici ferplej. Pametnjakovića kojem je to palo na pamet treba izbaciti na neko vrijeme iz sporta. Za početak. I to samo zato kaj mu je tak nekaj palo na pamet (a mogla je i cigla). Naravno da medalja uvijek ima dvije strane pa je i pamet mogla pasti na ciglu. Orbitrekiram redovno a v petek bum držal kartu v ruki. 09/07/2010 Matjaž zmagal Be fajnalse. 08/07/2010 V nedelju sam jebil na Grafičaru. Na žalost nis bežal. Društveno političke ojebaveze. Z tugom u očima sam gledal Omladinsku stazu. Maloj zvijeri sam objašnjaval (suznih okica) kak sam užival na toj stazi. Zasigurno je sve popamtila i sve čeka da krene. Personalno nisam ni koraka napravil po toj stazi v nedelju. Nekak mi jebilo bed. Onda sam si doma dal malo truda i pozbrajal tkoliko sam puta bežal od doma do Lagvića pa na Kraljičin i Grafičar (i dalje). Od 1.1.1988. kad sam počel voditi evidenciju treninga, do kraja 2004. gdaj sam prestal z istom to jebilo ukupno 924 pentranja. Bežal sam ja to i prije '88 ali nisam prije pisal evidenciju. Vidi se ljepo da sam flaksal '89/90 kad sam služil narodu (JNA) te '96 kad sam pol godine krepaval z koljenom. Jače su godine '93 i '94 kad sam radil po 6000 godišnje te '99 nakon koje sljedi siguran pad. Naravski da sam pentral i druge staze te jemal varijante do Kraljičinog, do Vile Propuh i slično. Uglavnom od doma (u Mlinovima) do gore (prek Ville Weiss) i nazad 16 km sa 800 uspona (100 na povratku). No, veliju doktori da bum to mogel opet. Ne u tom divljem ritmu ali za gušt svakak. U medjuvremenu Vigo i ja čekamo Barryja svaki dan. Da vidim(o) kaj je napravil. Moram priznati da sam v ponedelek, prvi dan, bil fest neurozan. Kak kakva stara frajla sa gosponom Fulirom na vratu. Naše mlade frajle su u medjuvremenu v Danskoj. Matjaž smanjuje vremenski zaostatak ali ne i plasman. Šteta. Sa ostalima treba raditi, raditi i puno puno raditi, da buju mogli za tkoju godinu pratiti sada usamljenog vođu napada. Da se popularno izrazim. 28/06/2010 Malo me nebilo. Prošli tjedan spajalica a Klasični vikenad sam trulil doma. Trebal je nedelju biti izlet na planinarski grah i klobase na Platku ali je potop pripomogel da auto ostane na suhomu. O Klasiki već sve znate, Karlo je stavil rizalace Kupa i sprinta, Vukma također. Luuknite i dajte si motiva za jesen. Za taj dijo sam već spremil obje štafetline. Staze i karta za državno su spremni. Dve vrste terena i dva prolaska onkraj cilja. Mjesec kasnije Kumipetna bu nam trinajstica. Poznata od ranijih let. Dodatak je i da buju klinci jemali svoju kategoriju sa 6 izmjena (njih troje). Sam' još dozvola za terena. Mene već silno žifciraju vježbe koje radim za koljence i kičmenjak ali moram još neko vrijeme. Krećem uskoro sa orbijem a nadam se da bum za 2 tjedna ojebavil i prvi trening na (svojoj) karti. 16/06/2010 Moram se malo faliti. Nedelja mi naravski jebila radni dan. Puna hiža ljudi, od jutra do navečer. Falim se u tome da me Bojan pofalil za klopu i izbor vina. Ničim izazvan. Ko ga pozna zna da pohvale djeli rijeđe i od mene. Evo i jutros sam se u špiglu divil sam sebi. Ko da sam postal državni. Prvak. A državno bu za vikenad. Na Platku. Kad zadnji put jebilo državno na Platku (1994) startal sam prvi. Od sviju. Izašel je Lazo iz šume tik prije prvog starta i rekel da je videl medveda malo prije. Možete mislit moje oduševljenje. Ovaj put stazu slaže jedna sasvim druga ekipa, oslobođenja Lazinog viđenja KTica. To je dobro. A jel dobra naša bElita i treba li nam uopće? Na ovogodišnje 4 trke Kupa nastupili su padajućim letom od 8 pa 6 pa 5 pa 4. Tak mali broj nije zalog neke kvalitete već ombrnuto. U pravilu zmaga Matjaž, drugi dobije 90+ bodića, treći 80+ bodića a već četvrti se spušta i ispod 60 bodića. A često imamo i natjecatelje sa vremenom duplim od zmagovalca. To nikak nije elita. V eliti bi trebala biti konkurencija, rezultati tijesni pri vrhu ili bar grupirani oko 90 bodića. Ovo naše je cElita. Isplati li se raditi stazu samo za Matjaža (nije on kriv kaj jedini trenira) i hoće li se popraviti kvaliteta povratkom samo na M21A? Po sadašnjem sistemu skoro pa je dost par puta tjedno laganini i eto te u kadru za repku jer si u 5 u bE. Nije neka tlaka. Mogli bi malo razmisliti da muške (opet) izjednačimo z curama. Kod njih je stanje malkice bolje. A i junci se konačno bar malo bude. Lino i Nina. 11/06/2010 Kaj si ja znam zakomplicirati život. Napraviti one-man po prinpicu djeteline nije baš jednostavno sa današnjim programima. Tak da je svaka staza morala biti ručno porihtana. Uglavnom vanmeneri imaju 4 runde na jednoj karti. Runde su različite dužine a svaki se put vrneju v cilja. To daje 24 različite kombinacije tak da se osim vakanata sam dvije ponavljaju na broj prijavljenih. Na IO jebilo o Izvanrednoj skupštini, u Norge ideju Matjaža, Nina i Vinka, na Trejl njih 5, džunijora 4 i tak to. Vikend bu vruć a Platak je, veliju, spreman. 07/06/2010 I to sam probal. V nedelju sam jebil na Trejlu. Dojuril sam i odjuril. Možete mislit kak mi žena jebila sretna gdaj sam došel doma u podne a u pol 1 je trebalo biti na krstitkama u Sv. Jani. Daklem, Trejl je zanimljiv, ni baš sam tak kak zgleda nama klasičarima, jema svojih začkoljica. Tu prvenstveno moram faliti Gjuru. Poslal mi je šalabahter tkoji mi je puno pomogel. Gomilu toga bi trebal naučiti kroz dost natjecanja kaj je on sažel u A4. Neke KTice su mi jebile laganica, na drugima sam se krumpiral i mjeril na sve strane. Negdje na petoj sam skužil da na stupićima za perforiranje pišu i neke (druge) kategorije. SreČom pa sam pratil stazu a ne stupiće. Fora mi jebilo tkolko su ljudi komcemtrirani. Pri povraćanju sa cilja do auta od njih petnajstak sam me Neno skužil. Ostali su bil skroz nutra v natjecanju. Vjerojatno sam i ja koga tak ne videl. Origazmizatori susretljivi, pažljivo su postupali z menom. Ipak mi to jebilo prvi put. Sve u svemu zanimljivo iskustvo ali dok mogu bežat (je, koljeno bu prošlo) radje bum sat vremena bežal neg hodal, z kurticom. Imeresantno mi jebilo gledati i tkoje probleme susreću origazmizatori. Ima, čini mi se, fajn posla u šumi prije natjecanja. Treba točno izmjeriti sve te kutove, udaljenosti, točke gledanja. Od ostalih naših za vikenad su Ocvirki+Matija a i Vinka takodjer, pohodili štajerce, dijo je bežal po Plitvicama, Europsko svršilo a Rozi me klela dok je z Tonijem ojebilazila KTice. 01/06/2010 Eureka. Izašli smo iz vremenske petlje uzrokovane disturbancijom Sile u potprostornom kontinuumu. Išel sam večeras provjeriti KTice gdaj sam skužil da su sve upaljene i da dalje rade. Oblilo me. Hladno. Sad, da ne prepričavam kaj sam sve izvodil do 2 ujutro bum skratil. Uspel sam skužiti da bez obzira kak (i koliko puta) ja programiram KTice one zapamte zadano vrijeme paljenja i gašenja a datum im je navek 26.4. Onda sam stvar preselil na svoje stolno računalo i sve je šljakalo ko vurica. KTice sad spiju a samo je njih 8 od 43 korištene bilo na 75-97% iskorištenosti. One idu na punjenje a klaptop na servisa. Pouka? Nemam pojima. 31/05/2010 Trebala je ovo biti jedna sasvim druga priča. Priča o rezultatima, 30. Pokalu Zagreba, dobrom vremenu, Precizarima, trolovima i medvedu na putu do starta. Ovak bu se još neko vreme pričalo o eSIju. Za početak sve su stanice radile. Niti jedna nije krepala ili se ugasila. Jedino kaj su delale na karabit. Ne kužim kaj se zgodilo. Programirane su kao i uvijek, sa istog laptopa, sa istim programom. A napravim to bar 5 put na godinu. Isto je napravil i Marijo tjedan ranije. To kašnjenje nemre bit' (samo) u bakterijama. Na ciljnoj (desnoj) sam pratil kaj se događa. Odokativno frtalj je čekalo po 10 sekundi, pola ih gurnulo 2put i radilo im, frtalju je upalilo odmah. Ne kužim zakaj. Kak jebilo v šumi najbolje je rekel Gjuro: taman da se odmorim na KTici. Barry je rekel da bu na stanicama promjenil firmware, Željko jema drugu ideju, Vladek mi je rekel da bacim SIManagera. Navečer bum pogledal sve KTice da vidim kaj jema nutra. Baš me zanima. No, z druge strane, ste vidli kak je Nikolina odbežala. Osim bureka na zaKljučić Bregu ostale je trke rasturila. Još ak zemete u ozbir da živi i trenira u Zadru. I ovo je usput nakon dugo cajta da su cure (i Eva takodjer) jebile bolje od vetrinara. Matjaž je odradil standardno dobro. Edi i Damir su preživjeli plitvičke luknje. Matija je konačno dobil VeBinja a i Marijo se povraća nazaj. Inače, štel sam se okusiti i v Trejlu ali me SI sikički rasturil pa sam odustal i prepustil se Vučnici i velebitskom. Crnom. A vrijeme danas?!? 28/05/2010 Sorry ekipa ali imam osjeČaj za fiiling da je tek srijeda. Svi čekate startne. Uskoro buju i zadnje vijesti na pejdžama. 25/05/2010 Prijave za Plitvice su otvorene još danas. Nekaj nas zeza server pa tu najdite dužine staza. Bil sam fin i kratak, ima i dost po livadama. Cilj je standardno u Mukinjama. 24/05/2010 Ležim ja tak prošlu subotu u krevetu u pol 9 ujutro. Kiša ljeva. Nemrem kositi, nemrem delati po vrtu, nesmijem bežati, sa školicom zgotovljen, nemam nekaj važnoga za crtati, rano je za gemište pri susedu. Omdak sam se od očaja odišel obrijati. Uočili ste onaj nesmijem bežati. Par dana prije Ačkovog otkantalo me koljeno. Trku sam prošel uz nadu da bu prestalo ali v sr'edu nakon trke nis mogel hodati. Isti cirkus ko i '96, samo kaj je ovaj put noga otkazala u 5 dana a onda u 5 tjedana (godina proizvodnje?). Kak mi noge trebaju za Plitvice i bLokve moral sam odma' v ackiju. Četvrtak pregled, petak terapija. Naravski ni mi jebilo na kraj pameti otkazati Meček. Pogotovo kaj nogica jebila bolje svakim danom terapije. A i onak sam jemal društveno političkih ojebaveza v Pečuhu. U subotu krasno vreme. Sve do minic prije starta gdaj je počel prolom. Fino sam se prije zagrijal, razgibal, pazil koljeno sve u sedamnajst. Rekel sam si da moram lagano bez forsanja, šparati nogu i pažljivo. I krenul ja po ljepoj lukovoj šumi. Sve gledam jel me kaj boli, kak reagiram na svaki korak. Naravski tak dekoncentriran ljepo dve minute do treće. Pa burek od 4 minic, tkoji mi ni sad ni jasan, na četvrtu. Tu sam se malo odlučil primirit. Dok sam hodal uzbregicu prošel me u punom sprintu neki mađar u kanadskom dresu. Par ktica kasnije me dočekal. Na 14. sam odlučil hodati jer me koljeno počelo gnjaviti. Odmah sam složil burek u zelenjavi. Osam minic grešaka. Sve zato jer nisam bil koncentriran na trku već sam zujal. Na večer me noga rasturala pa nis mislil da bum bežal štafetu. Ujutro ni bolilo, oblekel sam se i došel na cilj i gledal di je kakva prolazna KTica. Pogledam u cilj, utrčavaju neki dedeki u našoj kategoriji. Panika me vlovila jel morti Darkić već tu, jel me čeka, kad ono eto ga utrčava. Krenul sam bez zagrijavanja i razmišljanja o nogi. Štafeta me ponjela. Bežal sam sa laganom rezervom, stalno viđal ljude iz kategorije i užival. Nisam imal pojima koji smo dok sam bežal. Na kraju je ispalo da smo 4. To se događa kad bežite sa Darkićem. Inače, da ga falim, išel je ispod cenera po km i jemal je dužu stazu od mene. Pri Dariju i klincima je Matjaž odpeljal svoje po voznomu redu, Nina se i dalje dokazuje iz zadarskog kamenjara a brat Roberat je faca. V nedelju su Ocvireki ve Kranjlendu nastupili z Matijom na štafetlini di je dan ranije v klasiki Andraž rasturil. A Jakec ni suze ni spustil. 11/05/2010 Prošel je još jedan zaKljučić breg. Ili morti bolji naziv trke Komarčev poj. Taman su dosadni kak i pri meni doma. Vreme na trki jebilo lepo, ekipe ko u priči, mladi mulci na bicikletima i poneki imteresantni komentar. Moje bežanje kak i naša staza, nekak ni vrit ni mimo. Početak zanimljiv, sve skup dost bežanja po šumi, ali i dijonica po putu od KTice do KTice. Na prvu sam lovil noge po putu i gledal jednu od dve varijamte do treće. Izabrah ravniju i tu sam jedinu grešku složil. Nije mi jasno kak sam tam onkraj 6. otišel skroz desno u prelasku potoka. SreČom sam se skužil za razliku od Gjure, Nikoline. Gdaj sam se krenul pentrat na 5. eto Gjure u suprotnom smjeru. Do osme sam ga vlovil. Tu mi je malo pala motivacija. Dalje su me linijski detalji i putovi vodili ravno do KTice, kaj sam uspješno eskiviral na trinajstu. Stalno sam se osjeČal urmorno i kilavo i ko da se stalno penjem. Biće da je to od 5 sati košnje dan ranije. Fiiling pentranja je vjerojatno od toga kaj su svi bregi kratki a strmi jer nije bilo puno kauntersa, 380 metri na 7,9 km. Zajednički dijo sa bElitom sam jemal 23 minic u odnosu na bLinkera 19' i Odice 21'. A oni su dotlem jemali 2 km viška. Fali mi dužine. To bum nabil na organizacijama u Plitivcama i bLokvama. Zmagali su Matjaž, tkojoga je skoro skinul bLinker i Eva, tkoja za razliku od ostatka ni grešila. Matija, Neno i VeBinjo su rasturili svoje sa good minic/km. Najbolja stvar trke jebila kaj proglašenje ni čekalo 3 vure. Za vikenad me čekaju kišne Plitvice. 07/05/2010 Gužva mi je v šesnajstercu. Posla ko u priči. Očeš na poslu il' doma. Onih 2 tjedna od Uskrsa do Ponikvi jebili su upravo nestvarni po količini bežanja po šumi. Da ni jebilo Nenine trke, zadnjih tjedana, uopće nebi videl kartu i šumu. Istovremeno. Ajde, bar sam nekaj šumskoga bežanja ojebavil ovaj tjedan. Mogu vam potvrditi da bu v nedelju šuma fest zelena i puna komaraca kak je pri meni. Tih 5 km zračne i ne igra neku ulogu. Kad smo već na temi ste vidli kak su nam strme staze. Opet imamo više od (preporučenih) 5% uspona. Mislim, ono, stvarno! Pa kad buju više postavljači naučili delati staze kak se spada. A ne tam neke zanimacije iz fotelje. Zajebanciju na stranu, svako ko se ozjebiljno zabavljal sa postavljanjem staza zna da je na ovim našim kontinentalnim prostorima teško sprovesti skandinavskih 5 posto. Lako je švedima i fincima pričati o 5% na onoj njihovoj ravnoj ploči i 2ipolmetarskim kauntersima. Nego, meni je zanimljivije kak bu Paco natjeral Matjaža i Jaku da bežiju najavljenih 70 do 80 minic. Pri mojim vetrinarima trku bi mogli proglasiti otvorenim prvenstvom Maksimira. Inače sam veČ predložil v klubu da ponovo postanemo POK. Pemzijonerski OK. Veliju mi da nisu tak stari. Još. Opet mi nema Špeka, Gjuro je po ojebičaju kilaf, Neno je blizu 5 banki pa se druži sa svojima, brat Roberat ganja lisicu. A baš jebilo dobro lanjske jeseni. Konačno malo neuroze pred trku, kenjaža prije, gas do daske na stazi, pifkan za analizu poslje. Ak se ovak nastavi bum se vrnul v bElitu. I tam se najde vetrinara. Startne.								> PAZI TRKA < Državni midl KARlovac Memorijal > SRETAN ROČKAS < 02.10. Mladen 09.10. Nika 10.10. Pongi KALENDAR >ZIMSKA LIGA 2008< gotova je HOS OO Cup World of O O-friškO Plitvice