o autoru
teikstovi od nemila do nedraga skoro sve o istorijskoj poviesti Rvacke orjemtacije lajf in d kauntri end eraund gole golcate veze i pozmanstva kud koji mili moji doma / početna

26/03/2012
Svi koji su mislili da bu Meček živi luk gadno su se prevarili. Ipak jebil luk i voda. Valjda jedini oblak, južno od Helsinkija, ulogoril se iznad Abaligeta i krenul u akciju u subotu u 3 popodne. Ljepo ga je ljevalo. Već sam došel u napast ići provjeravati kakve veze sa organizacijom ima Franjo. Kod njega uvijek pada. Toliko o vodi a sad luk. Meček je u ovo doba brz i prohodan, bez podrasta i tek krenutim lukom. Milina za bežati. Prvi dan smo imali midle (čitaj midle). Staza brza, sve ravno, bez nekih naročitih zadataka. Krenul sam priličito potentno uzevši u obzir da kartu i nisam videl osim na ispitu za kontrolore. Jedinu dvojbu sam imal na 9., dali ravno ili okolo po putu. Na 11. me stigla jedna bElitašica (br. 114). Visoka, s nogama do plafona. Prošla me k'o da stojim. Dal sam petama vjetra kad je već išla u mojem smjeru. Ona lagano, neki klinac kaska za njom a ja (skoro pa) sprintam. Sreća pa je kratko trajalo. Tam di smo spali imali smo zanimljivo iskustvo z večerom. Pitam jel možemo doći na večeru u 7 a kelner plače i kumi da dođemo u 8. Dobro, nacrtali se u 8 gladni. Negdi 15 do 9, u pol' glavnog jela, naručimo i palačinke. Vraća se kelner sa Ajnšuligum aba chef ist cu hauze, bite vas trinken. A kak sam čul dogodilo se to i ekipi koja je spala u Pečuhu.
Klasika u nedelju je budila u meni čistu erotiku u rimembanju na klasiku z veteranskog. Ovaj put sam se obžderal za doručak. I nosil ga cjelu trku v želucu. Za svaki slučaj. Start pod breg. Točno na mjestu di sam krepal. Odmah sam pomislijo na belosvecku zaveru. Još kad sam skužil da je karta petnajstica. Uff. Na drugoj sam vlovil Mateja 15'. Kad smo se spustili na makadam ode on napred a ja krenem čitati kartu. Skrene Mate prek potoka a moj automacki autopajlot za njim. Malo sam ga klel. Dijonica 5-6,7,8 pljunuta sa Veterine u suprotnom smjeru. Na desetoj sam skužil da čitam kartu i ne kužim kaj čitam. Tu sam počel raditi sitne bureke. Malo sam krepal, sredili me i žuljevi a noge teeeške. Ipak sam se uspel izkontrolirati i sa pedericom (put, put, put) završiti bez bureka. Onda sam sretno nedočekal brata Roberta također. Inače po postotku medalja valjda ovo je valjda najbolji Meček u Hrvatina. Na postolje se pentrali Ana, Matjaž, Špek, Frano, Matej. Neupučen netko bi pomislio na renesansu HaeR orijemtacije. Not yet. Sitnica iz cilja. Startal sam drugi, dotrčal sam drugi a u prolazima sam tada imal smo jedan najbolji prolaz (od nas dva tada u cilju). Ukupno niti jedan najbolji prolaz a oba dana treći. Natuklo me opako. Malo sam spor.

 

 

18/03/2012
Jedva čekam ponedeljak i posel. Da se malo odmorim. Usprkos koncertima za štihaču, pilu i špricu, redovno sam počel bežati. Standardnih 6 a ponekad i devet. Nakon 7 tjedana pauze i dalje stalno očekujem jel bu počelo zatezati ili ne. Navikneš se na tak nekaj a znamo da navike presporo odlaze. Nema veze, ne boli a proljeće je tu. Još da sam navijen na treniranje ko prije ozljede, ali mi je nekak ravnica. Biti će da je to zbog malih taktičkih promjena na poslu. Redovnim aktivnostima dodal sam i nastavno asistirajuće. Gušt. Da ne skrenem sa O tema, u klubu smo počeli sa školom, prošli tjedan se bežalo v kLipici a moguće ste još bili tute ili tute. Ovaj tekući sunčani vikenad nudil je malo turopoljskog bežanja te panoskog dole i gore. Sve neka teška ravnica.

 

07/03/2012
Niš pametnoga. Bežal u subotu, bežal danas, sve po pol vure. Danas brži a noga drži. Sam nek tak ostane. U međuvremenu gažanje orbija. Skužil sam da moram polako pripremati trku i krenuti u šumu. Staze sam već smislil. Bum videl jel bum ih mjenal ili dorađival. Iako jebilo prošli tjedan priličito toplo, snjega više nema, šafrana još ni. Zanimljivo. Kaj bi stari ljudi rekli na to? Vrijeme je za prvu trku rvackoga kupa.

 

 

29/02/2012
Od malih nogu sam navijao za taj i taj klub i želio sam napisati nešto prestupnog veljače. Nekada sam jedva čekal olimpijske godine i gutal sve kaj je imalo veze sa Olimpijadom. Ko danas ima vremena sjediti par tjedana pred TeVejom i gledati sve žive sportove. S druge strane (medalje) upravo je smiješno i žalosno kaj neki ljudi rade samo da se dočepaju medija i/ili malo vlasti. S treće, održali se ispiti za kontrolore u subotu. Prvi za HOSa. Priliku sam iskoristil da probam bežati. Prvih 20 minic sve super a onda me počelo zatezati. Malo hodanja, malo brzog hodanja i trčkaranja i nekak sam zdural. Odustal sam od daljnjih pokušaja ali sam počel z orbijem. Sou far sou gud. Vil kontinju. Danas i 25' bez problema. Preksutra je proglašenje Kupa u Domu sportova. Tjedan iza je kLipica a za tri je i Meček. kLipicu ekipa standardno pohodi i ne treba najave. Osim napomene da bu to prva Giovannijeva kLipica. Moguće se i neko pojavi i na Mečeku. U ponudi standardni luk, voda i vrtače. Startnina i spavanje 160 kn. U nedostatku domaćih trka dovoljno je blizu i kvalitetno (ima i wre). Mislio sam otići i na Vokrijev BeGe Oupen ali kajne cajt. Dok se mi probudimo krajem travnja još se stignem i upristojiti. Za vikenad možete malo na pijesak, brege ili v šoping.

 

 

20/02/2012
Eto me sa suncem i celizićima. Od bežanja i dalje niš. Dočekal bum i kLipicu bez bežanja. Ovo mi je druga zima bez bežaja. Jedini put (od '85) mi se to dogodilo 2005. Volontiral sam u netrčanju zbog radi peta. Ali tada sam bar plival i naganjal međunožno unutarsobno okretalo. A zima tak krasna. Prvo suha i topla za bazu onda 3 tjedna zime i snjega. Za snagu. Poslje dijonice i deri Miško. Zato su me veselile neke druge sitnice. Ak ste morti primjetili opalo je nekaj snjega. Tu sam se bacil na arikitekturu, projekturu, građevinu i lopatariju. I izrodila se poletno-sletna bobstaza Dvajt Ajzenhauver. Lopatanje u nedelju i ponedeljak. Promjena temperature i glancanje u utorak i srijedu. Već od srijede na večer jebilo fajn brzo. A tek četvrtak. Najbolje jebilo v subotu. Vreća od smeća, sunce, brzina, kakao i pohani kruh. Bilo nas je u jednom trenutku 7 klinaca. Jedini zajeb kaj mi zadnji zavoj nije baš uspel pa bi u punoj brzini nakraju sam' poletil v zrak. Klincima super a meni stajni trap (s veseljem) još uvijek bridi.

 

 

29/01/2012
I dalje u evidenciji treninga nula bodova. Nisam bežal već tri tjedna a ne bum još 2 sigurno. Oduševljenje mi je na nivoju. Probal sam nakon tjedan dana početi bežati i odustal nakon kilometar i pol. Osim lista konačno sam shvatil da bi trebal i kičmu srediti. Najime, nije list krepal bez veze. Od početka dvanajstog mjeseca me kolje kičmatrans. Po običaju se nisam uzrujaval zbog toga već sam normalno bežal. Ono, bole leđa, nemrem se sagnuti i kaj sad. Big deal, bitno da mogu bežati. Na kraju ispal bigger deal. Malo me lupila trkačka depra ali sam brzo došel k sebi. Pomiril sam se da ne bu niš od zimskog treninga, odlučil se pokrpati. Ionak mi je najvažnija trka ove jahre Štafetno PH. U tu svrhu planiram posjetiti O-Ringen i Cerkno. Inače ŠPH bu 15.9. u organizaciji Maksimira, ali bez Darkića, Pere i mene. Stvar bumo, vjerojatno, riješili vrlo popularnim autsorsingom. Seniori koji misle/žele navući dresa od repke nek mi se jave. Koordiniram, do daljnjega. Samo za bežalice.

 

 

08/01/2012
Pet komada prošli tjedan, četri bežanja i jedan orbi. U četvrtak sam z ekipom imal noćni trening u Sanoboru. U jutranjim satima na prolaznoj KTici: dokumente molim, ... jeste li konzumirali alkohol ... jeste li spremni puhati ... ako baš moram ... Petak i sunce, puno sunca i 50' šume. Subota Bjelovar karta, nedelja Marjan sa par uzbregica. Ova zadnja rečenica se ni ostvarila. U subotu mi se nije dalo samom voziti tri sata pa sam otišel na Dolje sa Darkićem (9+5). A nedelja jebila posebna. Ono, jebila. Zbudim se ujutro u 4.20 i pravac Pljeso. U 5.15 na check-inu pita me teta di idem jer me nema na spisku. Split, velim i pružam kartu, fodelsedag je u pitanju. Ali let vam je otkazan, još u srijedu, nisu vam javili reče ona nježno. Sad, moja reakcija nije za javnost, pogotovo kad je izdeklamirala moj broj telefona, mail i mirno zaključila da samo mene nisu obavijestili. Greškom, veli ona. Ali može me staviti na avion za Dubrovnik u 11. Dobro da mi nije ponudila Dubaji. Uspijo sam se skulirati i nekak skrumpirati do lungo mare. Ipak je Zvijer skupila 730 dana. Iako ona tvrdi da ima duplo više. Na večer sam već obavil osmicu makadamsku. Bolje da nisam. List ljeve noge opet je krepal i to taman negdi na pola a do doma je trebalo dobežati. Na žalost sljedi odmor.

 

 

01/01/2012
Prvi dan u Novoj i imam ljepih sat vremena u šumi. Ko da je proljeće. Sunce, plus tri i bežanija po danu. To mi jebil jubilarni peti trening ovaj tjedan. Jučer po magluštini prije dnevnika a u četvrtak poslastica. Imal sam sastanak pod Sljemenom pa sam odlučil odmah malo i na breg. Do Hunjke. Dugo već nisam bil na toj strani, još od prošlog milenija. Uglavnom, do Njivica sve pet, zemlja, tu i tam malo leda, magla i majnusi u zraku. Od Njivica koma, zaleđena staza a sa strane snjeg koji se nekoliko puta topio i smrzavao. Veselje. Jesam proklizal sto puta ali nisam prohodal. Na Termometru sam imal 44 minic. Faking puno. Vremenski je staza duga do te točke odokativno kao kros liga, pol minute do minute sporije od Puntijarke. A meni u glavi 30' i pol. Najbolja vremena nekada na toj stazi. Onda sam se počel tješiti, na podlogu sam zgubil bar 2 minute, nisam se zagrijaval već direkt iz auta na breg, dugo nisam išel uzbrdo, u ovo doba godine sam nekad išel okvirno 34-35'. I odmah mi jebilo lakše. Koliko čovjeku malo treba da si uljepša veliki zaostatak. Iako sunca nisam videl Hunjka (51') me razveselila. Povratak još i više. Od nizbregice po zaleđenom sam zaradil mnogo ljepi muskufiber. Boli još i sad. Onak, slatko.
Sretna vam Nova, striček Sijerković je rekel da bu dobra i trenirajte čim bolje dok je još suho.

 

 

19/12/2011
Snjeg. Konačno snjeg. U subotu ujutro sam se razveselil kad sve jebilo bele boje. Najbolje od svega je kaj je i dalje pri meni sve bele. Palo ga je decimetar. I danas još nekaj sitnoga. Jedna od sitniminimica koje me veseliju u životu van grada, klima je drugačija. Subotu sam provel u blatnom Maksimiru sa školarcima, cenera ukupno. Zato je nedelja bila snježna. Skoro uru po šumi, razbijanje zaleđene kore i pokoje valjanje u blatu prilikom preskakanja (suhog) potoka. Nije baš ko Blatersa ali čovjeka veseli. A koliko je tek ljepše po noći bežati kad ima snjega u šumi. Pa makar i 5 cm. Zima je ipak najljepše doba za trening.

 

 

13/12/2010
Polako opet hvatam trčeči ritam. Večeras sam se ljepo gombal po standarnoj šestici. Sa ugašenom baterijom naravno. Škrtac stari. I onda me malo štrecnulo oko herca. Naletil sam na srnu onak u mraku, iskočila je dva metra od mene. A herc u suprotnom smjeru. Nismo se nadali jedan drugomu. Tik tak, tik tak. Vikenad v Beču. Nakon jako dugo cajta sam jebil na Dunaju ko furešt. Ono, advent i dječji sajam. Što urade žene od mene. Kak smo spali blizu Pratera naravno da sam otišel bežati. Krasan im je taj bečki maksimir. Mo'š bežat koliko ti srce želi (i može). Zmjeril sam si tak stazu od 6 i 8 km. Krenem na 6 i produžim na osam (4 u smjeru). I bežim ja taj zadnji km za 6'20''. Pa dobro nisam tak spor. Obrnem se i deri miško. Na prolazu 5'40'' a raspadam se. Doma sam skužil da je taj km duži za 30%. To me razveselilo tak da sam si dal gušta na autićima u lunaparku. Znate, oni na struju, sa žicom gore ko tramvaji. Dobro, bil sam najstariji i jedva sam noge ugural nutra ali sudariš se a ne strada vozačka ili kasko.

 

 

06/12/2011
Iz priloženog se vidi da nešto nisam pri peru zadnjih dana. Valjda je u ovoj vremenskoj depri, magla pa južina. Počel sam ljepo sa treningima ali trenutno me malo rasturaju obaveze prošli i ovaj tjedan. Od nedelje, nadam se, po starom. Lino dere zimsku ligu, Gjuro radi na saveznim pejdžama, WofO je na putu za Božić a kLipica bu prije neg se okrenete. Zima je, bežite.

 

 

22/11/2011
Niš novoga. Niš pametnoga. Počelo je noćno računanje treninga. Napravil sam par ljepih po šumi zadnjih mjesec dana. Zadnju trku sam fulal zbog radi vodenih kozica i strgane ruke. U Klubu imamo studentsku školu orijemtacije. Suša mi već fakat ide na onu stvar. Zima je počela brzo i efikasno. Vidi se da je indijanac tri godine skupljal drva. Večeras na Sade, sutra u šumu, a često u mislima z Jakcem.

 

 

25/10/2011
U srijedu krumpiranje, 45 minic, po maksimirskom mraku z ekipom, predivno. U petak laganica, 5km, uz jazavca i srne, vlažnjikavo. U nedelju sa Bojanom po Drenovcu jednu uru, neodoljivo. Nušin ručak nakon trčanja, uz modru frankinju, neprocjenjivo. Kako dobar tjedan, od 4 treninga dva sam napravil u društvu. Mnogo dobro. Z Bojanom sam u nedelju bil jedini tekmovalec Jugoshodnog pokala pa smo napravili rundu po Drenovcu. Ko nekad, na uzbregici ja napred meljem a Bojan iza trpi moja trkeljanja. Jedino kaj je Bojan imal uteg od subote od 2650 uspona i 60 km. Sreća za mene jer bi inače još lutal po grebenu.
U subotu je zadnja Kup trka. Matjaž je prijavljen tak da se ne buju djelili bodovi. Personalno, mogu napred i nazad na listi. Da bi dobil Matiju trebal bi ga odrati 20 bodova (teško) dok mi za Linu treba 96+ bodića a njemu niš bodova (još teže). Z druge strane od Edija moram biti bolji ili uzeti bar 75 bodića ak ne dojde a VeBinjo ne bi trebal pobrati stotku. Kad se sve zbroji (statistika i vjerojatnosti) ostal bum tu di jesam. To je i nagrada s ozbirom na to kolko treniram.
Sa zadnjeg IO ostalo mi je u ganglijama da se više ne bu smjelo na teren di bu trka od kad izajde Kalendar (bez obzira na poziv), da buju ženske štafete opet s tri te da se uvodi M50 u Sprint kup.

 

 

18/10/2011
Sranje od vikenda. Subota i trifrtalj vure s kartom pri sebi doma. Nedelja i guštanje po Sljemenu, ručak na Grafičaru i princezkrafne u Vinceka. Mo'š mislit. Oba dana sam provel u radnoj sobi lupajući po tastaturi. Bežanje skoro pa nula bodova. Po pol (makadamske) vure. Nema veze, zato bum sutra bežal po šumi i još sa društvom. Već sam zaboravil kak je to napraviti treninga z ekipom. Kad smo već pri ekipi srel sam danas Darka Raškaja. Rijetki ga se rimembaju. Ukratko, Darko jebil sljemenova seniorska uzdanica u ono davno doba (dinosauri hodali po zemlji) kad je Sljeme imalo samo klince. Uglavnom veli da nas prati na netu i da zadnje vrijeme beži pol vure dnevno. Čak se pohvalil da je našel negdi u ormaru stare češke Butonke. Živi bili pa ga na zimskoj ligi ugledali.
Na putu do zimske treba prvo svladati Gjurine kućne čarolije Bojanovu domaču štafetlinu.

 

 

13/10/2011
Dobar vikenad u Žumberku. Ipak jebilo sunčano. Je malo ladnjikavo ali suho. Dopala mi se staza u subotu. Istaknula je sve moje slabosti, spor sam, kilav, bez dužine i loša mi tehnika. Ovo sa tehnikom vjerojatno ima veze i sa fizikalijama. Skužio sam da mi na početku treba vremena da uđem u trku i kartu. Razlog, očima treba vremena da se priviknu na čitanje karte. Ljek, zagrijavanje sa bilo kakvom kartom u ruci prije starta. Za ono drugo nemam vremena. Aha, staza. Dopalo mi se kaj sam cijelo vrijeme moral čitati kartu. Cijelo vrijeme sam na stazi. Tu i tam bi nekoga srel blizu KTica. Na prvu sam u jednom trenutku krenul na 13. i zgubil tu 1-1,5 min. Drugu sam malo lelujal i onda u redu do cenerice. Tu sam imal veselje sa izborom varijante pa mikrolokacija i slično. Onda opet sve v redu do 17. Tu sam već bil umoran i dalje uopće nisam uspio pročitati kartu. Bežal sam napamet u smjeru i nisam kužil reljef čak i kad bi stajal. Krepanidis čisti. U nedelju čisto druga priča. Teških nogu sam krenul i lagano zujal već na prvu. Spasila me Antonija. Na drugu već vidim Vukmu. Četvrta mi jebila prenisko ali dobro. Na putu do šeste jedno 500 m nisam imal pojima di sam. Vozi miško zavezanih očiju u smjeru ktice. Ekipa iz Kapele mi se skupila na repu i pošteno me tjerala napred. Po makadamu do 8. me je Vukma fino razvlekel i konačno sam počel bežati kak spada. Na kraju sam ipak bar zadnje 3 ktice pronašel da baš nikoga ni jebilo na njima ili oko njih. Skoro ko ekipna trka.
V nedelju je Neno bežal svoj 20. za redom ZG maraton. Malo je takvih. Personalno sam bežal samo prvi, održan 1992. Bežal ga je i Ivko. Za 2:49 sa 43ipol. Da je meni danas 5* tjedno po 3 sata za trčanje.

 

 

07/10/2011
Valjda niste mislili da se bumo zvlekli dva vikenda za redom i Platak i Franju da bumo imali po suncu. Za danas nam spremaju potpop i nekaj snjega iznad 800 metri. Dok sam slušal jutros prognozu rimembal sam se sljemenove trke iz '93 na Divjači. Hapač i Špek postavili kontrole u petak (većinu) a u subotu ujutro smo se zbudili sa 20-30 cm friškoga snjega. Staza 11,5 km, startal sam među zadnjima (ili zadnji) i do kraja sve dostigel. Samo sam bežal po tragovima i stizal krepance. Ipak je pretopla zemlja za takav scenarij sutra. Startne i ostalo za oba dana. Poglečte kak vu Haldenu najvaljuju svoje za najveću štafetu po broju članova (366 timova od 25 članova). Tu bliže bumo za koji dan na štafetlini pri stricu Bedancu. Usput, konačno se belosvecka bElita pokrenula protiv IOFove pizdarizacije ljepog nam šumskog sporta.

 

 

03/10/2011
Još mi je jedan putujući vikenad prošel. Onaj prošli sam rundal kilometre na Hipodromu u Sinju a ovaj na Pljatku. Na Platku sam prvi put bežal davne '90. Hiljadu devecto devedesete. Ova trka jučer mi jebila prva sunčana i suha. Bez trunke kiše. Sunce doduše jebilo malo zubato ali ipak jebilo sunce. Zato sam ja bežal ko da je ljevalo. Odmah na prvu minutu. Odokativno. Izabral sam ljevu varijantu i nisam pazil točno di sam u napadu na KTicu. Drugu, okolo, i usput se zbediram. Matjaž uzbrdo brže neg ja nizbrdo. Pital sam se kaj mi to treba. Na treću sam se rimembal AA i krive KTice. I onda na četvrtu mrakača. Prebrzo sam prošel pokraj račvanja za desnu varijantu tak da sam nastavil sam ravno od zavoja puta. I po karti ideja jebila ravno na sjever do kraja grebena koji mi je z desna (crtkano plavo) i ona je sam štancam. No kad sam došel do kraja grebena našel sam odron i Damira ali ne i KTicu. Kak ni jebilo ljudi zaključil sam da mora biti tu negdi. Čak sam i odmah došel na par metara od nje ali je nis videl. Kad sam je našel još sam malo provjeraval da di sam točno i okolicu. Tak iznervisan sam fulal i sljedeću. Koju su Damir i Matija štancali pol minute prije mene a mislil sam da je startal 8' iza. Ukupno 7 minic na te dve KTice. Već 6. štancam prije junca. Dalje mi je nizbrdo po makadamu tak odjuril da sam se opet pital kaj mi to treba. Ali, naš se Matija smiril na ravnom a usporil na livadi i prohodal u šumi. Držal sam ritam i opet štancal prije njega. Tu sam si zračunal da mi se ne isplati ganjati jer mi se rizalac di sam tak puno iza Matije, koji nije prvi, ne bu računal. Ganjanjem bi samo njemu poboljšal bodove. Jednostavno sam ubacil u nižu i svaki put čekal da sam najde KTicu. Ni jebilo potrebe da mu pomažem. Može on i sam. Na kraju su drugi grešili još i više a ja četvrti put treći na Kup trki ove jahre. Poanta medalje je da prvi i drugi zajedno imaju manje godina neg ja. Kaj ćete. Takva su vremena.

 

 

22/09/2011
Dok se čekaju startne liste za nedeljno bicikliranje malo veterinarskog trabunjanja.

 

 

15/09/2011
Nakon 3 mjeseca opet sam onlajn. Trebalo mi je malo cajta da se oporavim. Sikički prvenstveno. Složih nešto odluka ali o tome drugi put. Drugi tjedan bu izvještaj sa vetrinarskog. Fulal sam VeŽe štafetu zbog noge koja se malo zakoplicirala. Šteta, jer sam se veselil ponovnom bežanju s Perom i Darkićem. No, prošla baba ...
Ovaj vikenad dvostruki program. U subotu sam riskiral na Merzu a nedelju užival na Jakovlju. Nisam siguran koliko bum bežal u listopadu pa sam odlučil riskirati nogu na sprintu nebi li imal dost trka za Kup. Pokazalo se dobrim, ufatio sam dost bodova. Prvo sam došao prerano na start iako je ovaj ranio punih 5 minuta. Bar sam potrošil snagu na zagrijavanje. Krenul sam dobro ali su me rasturali opisi. U nosaću su ostali opisi iz Pečuha i zapekli se. Tak da sam na prvih 10ak stalno imal problema sa čitanjem kotnih oznaka. posebno 2., 5. i 11. Onda sam 13. pretrčal pa ulovio ritam i na 17. opet otišao predaleko. Mjerilo me sredilo. Nakon izlazka na nasip bil sam već mrtav tak da i na 23. i 24. grešim. Moj omiljni sprint. Ukupno skupih oko 2 minute grešaka kaj je puno za sprint. Prek 12 posto. Gledajući prolaze vidim da me Matija na trkaćem djelu od 22. do kraja dobil 1 minutu na 540 m staze. Dobro 30'' je greški ali da sam spor jesam. Po prolazima se vidi da smo svi grešili i da jebilo dost promjena u redosljedu. Imteresantna trka.
U nedelju na Jakovlju Kumipetna Trinajstica. Nadam se da je ekipi bilo dobro i dinamično. Recimo da sam u srijedu skužil grešku u mjerilu karte i moral sam sve staze raditi ispočetka. Bile su duplo duže od napisanih. Sreća pa smo dan ranije Darkić i ja postavili papiriće. Ovaj vikenad su juniori u Koruškoj, o-većina bu v nedelju u Karlovcu. V subotu berba, v nedelju popodne karlovačka šetnja a v ponedelek 15 celizića.

 

 

12/09/2011
Svi mogući rizalaci su tute: ukupni, po stazama, prolazi i prošireni.

 

 

10/07/2011
Povratih se doma. A i k samome sebi takodjer. Na vetrinarskom jebilo surper. Naspaval sam se, odmoril sikički, z ekipom se dobro zabavil, odbežal 5 trka u 7 dana i krepal u finalu. Ubila me vručina. Izvještaj uskoro. Nakon subote u autu (6ipol sati) i nedelju sam se odlučil na isti seks. Srečom je danas Špek vozil i fala mu. PeHa u midlu na novom terenu u novom o-dijelu sLjepe naše te Pajčin domačin su me natjerali na još jedno mučenje nakon vetrinarskoga. Po dolasku smo vidli suncem i koprivama zapečenu okolicu. Oni kaj su startali na početku su se sigurno osjećali šašavo radeći staze kroz šaš. Ali i kroz trnje i koprive također. Sa starta sam krenul ušokiran Matjaževim sprintom. Svejedno sam skrenul u šaš njegovim tragom. Zelenjave ko u priči. Na treču sam razmišljal o rut čojsu i ipak, suprotno zdravom razumu, odem ljevo strmo ubrdo po visokoj travi namjesto desno po putu. Na ktici sam jebil totalno krepan. Na petoj sam disal na škrge i odlučil odustati od ganjanja rezultata (poučen krepavanjem na klasiki). Bil sam krepan od uzbregice i sunca odlučil sam hodati poprek na šestu. Kroz zeleno. Bolje hodati po hladu nego po suncu. Hodam tak uzbrdo i naletim na 1,8 m visoku neprelaznu ogradu koje nema na mom putu na karti. Ne sekiram se i idem uz ogradu do njezina svršetka. Dalje bežim ziheraški i ispod maksimuma sa željom da ne grešim. Sitno na trinajstu. Dok sam tak ziherašil mislil sam si kak me sigurno buju svi odrali u sitno jer ne forsam. Nisu svi. Dovoljan mi je VeBinjo u sekundama. Opet. Mrmlj, gunđ. Na kraju se pokazalo pametnim da sam odustal od forsanja. Jer da nisam sigurno bi ulazil u greške i žifciral se a onda bi još više grešil. Ovak, dve porcije graha, crveni križ i tri pive su ispunili vrijeme do proglašenja. A pasal bi mi onaj kotlić, beštek već imam.

 

 

12/06/2011
Konačno jedan ljepi sunčani vikenad, bez gužve i orijentacije. Uživanje doma sa kosilicom i roštiljem, auto nisam videl od petka popodne. Gušt. Subotu osam a nedelju cenera po putevima (makadamu). Najime u utorak sam uganul nogu jubilarni 4 put ove godine. Godinama niš (bitnoga) i sad kad me krenulo, ide me. Valjda ne bum završil ko Brat Roberat, također. A uganal sam gležanj na makadamu, na rub od 3 centimetra koji je napravila traktorska guma. Je da jebilo 9 na večer ali, mislim ono, stvarno. Na 3 cm se okrenul ko zvečka. A prošli tjedan na kamenju 8 sati je stajal stamemo u tenisici. A niš, stisnut zube, brijat noge i tejpat gležanj. Od četvrtka sam opet u PeGeŽeju. Oko 300 prijavljenih i dobra prognoza bu dost za dobar vikend. Naravski i dobre staze.

 

 

05/06/2011
Prošli vikend u subotu slovenska klasika. Radili su je stari majstori Bojan i Bob. To se tak ljepo vidlo, pravi old school. Staze, kontrole, karta. Ostalo potpuno ne bitno. Kakve fanfare, ukrasi i slični bakrači. Dođi, trči i krepaj na stazi. Mogla je naša staza biti i nekaj duža ali i 50 minic je dost za bežanje. Napravil sam grešku na prvu i drugu oko 2 minic. Čista dekoncentracija, malo smo kasnili na trku pa mi je trebalo da uđem u trku. Nakon početka sam ušel u trku i solidno odradil trku. Vezal sam žnirance na 5., malo zazujal na osmu i dal po gasu na 16. Kad smo krenuli od kuće kiša je ljevala. Ali, ono, stvarno ljevala. Sreća pa je Pero išel z nama inače bi ostali doma. Onda smo došli na granicu a Pero z osobnom. Veli da mu je putovnica istekla. I nakon nekaj čekanja eto nas na redu, eto nas iz reda van, eto nas u stanici. Najime Pereku je i osobna istekla. A znate (naše) cajce, to vam je pokušaj prelaska državne granice bez (valjanih) dokumenta, bla, bla, bla. Nas su ipak na kraju pustili.
Ovaj vikend sam se zabavljal s kamenjem. Ono, rolanje po stounsima. U petak smo Barry i ja zišli iz šume van točno u 21.00. Početak jebil opako opak. Slobodno mogu tam snimati filmove o Lari i Johnnyju. Subota i 4 vure na Platku. Sreća, bez kiše ali sam par puta tak tresnul kad sam se poskliznul da je i Marinu bilo frka. Osamdeset kontrola za obići jebilo fest naporno. Čak i pri laganom bežanju.
Neki prijatelji, kada odu, naprave rupu koju je teško zakrpati.

 

 

 

  

> PAZI TRKA <i
Lipica
Meček
BeGe Oupen




 

> SRETAN ROČKAS <
 04.02. Mirna
14.02. Sandra
24.02. Jelena







KALENDAR

KUPovi 2011



>ZIMSKA LIGA 2008<
gotova je


Savez
OO Cup
World of O O-friškO
Plitvice
Vetrinarsko